Uzvišeni Allah kaže:

وَإِنْ حَكَمْتَ فَاحْكُم بَيْنَهُم بِالْقِسْطِ ۚ إِنَّ اللَّهَ يُحِبُّ الْمُقْسِطِينَ

„A ako im budeš (Muhamede s.a.v.s.) sudio, sudi im pravo jer Allah voli pravedne.“ (Kur'an, Maida, 42)

No i ova vrsta suđenja je, kako ćemo vidjeti kasnije, nezahvalna. Sjetimo se samo imama Ebu Hanife koji je ležao u zatvoru zato što se nije htio prihvatiti funkciju glavnog kadije. Vrlo je teško u takvim situacijama ostati objektivan.

U današnjoj temi obradit ćemo, ako Bog da, suđenja koja mi, draga braćo, paušalno iznosimo o svojoj braći muslimanima. Naime, često možemo vidjeti određena ponašanja ljudi koja po našim shvatanjima nisu ispravna. U takvoj situaciji rijetki su od nas koji ne reagiraju na emocionalan način, lišen svakog razuma, detaljnog uvida i znanja.

Od Ebu Bekreta r.a. se prenosi da je rekao: „Čuo sam Allahovog poslanika s.a.v.s. da je rekao: ‘Neka niko ne sudi između dvojice dok je srdit.‘“ (Buhari, 7158; Muslim, 1717; Ebu Davud, 3589; Nasai, 5406; Tirmizi, 1334; Ibn Madže, 2316)

Ovakve vrste suđenja su, ne samo nezahvalna nego i opasna; opasna po nas same, po druge muslimane, te po zajednicu muslimana.

Postoje mnogi argumenti o našoj današnjoj temi, a mi ćemo se, zbog vremena, ograničiti na tri vrste takvih argumenata.

Ajeti Uzvišenog Allaha iz sure Maida

U ajetima 44 do 47 iz sure Maida, Uzvišeni Allah na tri mjesta izriče vrlo tešku kvalifikaciju onima koji ne sude po Allahovoj knjizi. Uzvišeni kaže:

وَمَن لَّمْ يَحْكُم بِمَا أَنزَلَ اللَّهُ فَأُولَٰئِكَ هُمُ الْكَافِرُونَ

„A oni koji ne sude prema onome što je Allah objavio, oni su pravi nevjernici.“ (Kur'an, Maida, 44)

وَمَن لَّمْ يَحْكُم بِمَا أَنزَلَ اللَّهُ فَأُولَٰئِكَ هُمُ الظَّالِمُونَ

„Oni koji ne sude prema onom što je Allah objavio pravi su nasilnici.“ (Kur'an, Maida, 45)

وَمَن لَّمْ يَحْكُم بِمَا أَنزَلَ اللَّهُ فَأُولَٰئِكَ هُمُ الْفَاسِقُونَ

„Oni koji nisu sudili prema onome što je Allah objavio – pravi su grješnici.“ (Kur'an, Maida, 47)

Jedan od povoda objave ovih ajeta je slučaj dvaju židovskih plemena. Ebu Dža'fer ibn Džerir prenosi od Ibn Abbasa da je rekao: “Ajeti iz sure El-Maide, u kojima su i riječi Uzvišenog: .’.. ti im ili presudi ili se okreni od njih…’, do ‘…pravedne’, objavljen je zbog krvarine plemena Benun-Nedir i plemena Benu-Kurejza naime, ubijeni iz Benun-Nedira bili su ugledni ljudi i za njih se isplaćivala potpuna krvarina, a za ubijene pripadnike plemena Kurejza isplaćivalo se pola krvarine, pa su tražili od Allahova Poslanika, s.a.v.s., da im presudi u tome. Tako je Uzvišeni Allah objavio to o njima, pa ih je Allahov Poslanik, s.a.v.s., time potaknuo na Istinu i učinio jednaku krvarinu u tom slučaju.“ (Ibn Kesir, Tefsir, str: 376)

Kao što se može vidjeti iz gornjih ajeta, svako odstupanje od suđenja kojega je Uzvišeni objavio u svojoj Knjizi, povlači za sobom vrlo teške kvalifikacije: nevjerstvo, nasilje i griješenje. Draga braćo, jesmo li mi toliko učeni da smo sigurni šta je Allahova ili Poslanikova s.a.v.s. presuda u pojedinim stvarima? Ili samo regiramo bez razmišljanja? Svako od nas mora biti sasvim siguran da se ono čime osuđuje nekog muslimana podudara sa onim što je objavio Uzvišeni Allah ili izrekao Njegov poslanik s.a.v.s.

Važno je pomenuti da kvalifikacija iz 44 ajeta o nevjerovanju, ne znači izlazak iz vjere, a shodno izreci koja se prenosi od Tavusa: “Nije to nevjerovanje koje izvodi iz vjere (milleta).” A Preko Tavusa se prenosi od Ibn Abbasa: “Nije to nevjerovanje /kufr/ na koje vi mislite.” (Hakim u Mustedreku i kaže: “Vjerodostojan/sahih po uvjetima Buharije i Muslima, premda ga oni ne navode.”; Ibn Kesir, Tefsir, str: 376)

Hadisi Allahovog poslanika s.a.v.s.

Od Ebu Hurejre r.a. se prenosi da je Allahov poslanik s.a.v.s. rekao: „Ko se prihvati suđenja, zaklan je bez noža.“ (Ebu Davud, 3571; Nesai u Sunenul-Kubra, 3/462; Tirmizi, 1325; Ibn Madže, 2308; Ahmed, 2/230; Albani, Darekutni, Ibn Huzejme, Ibn Hibban, Hakim, Bejheki i Sujuti – sahih)

Iz sljedećeg hadisa se vidi zašto je u ovom gornjem hadisu izrečena tako gruba prijetnja onim koji se prihvataju suđenja.

Od Burejde r.a. se prenosi da je rekao: „Allahov poslanik s.a.v.s. je rekao: ‘Tri su vrste sudija: dvojica će u Vatru, a jedan u Dženet: čovjek koji zna istinu i sudi po njoj, on će u Dženet. Čovjek koji zna istinu, a ne sudi po njoj i čini zulum u presudi, on će u Vatru. I čovjek koji ne zna istinu i sudi ljudima po svom neznanju, on će u Vatru.'“ (Ebu Davud, 3573; Nesai u Sunenul-Kubra, 3/461; Tirmizi 1322; Hakim, 4/90; Albani i Hakim – sahih)

Iz gornjega hadisa je jasno da je suđenje rezervirano samo za one koji posjeduju potpuno znanje, te uzroke devijantnih ponašanja. Ali i takvi su opomenuti hadisom koji prenosi Aiša r.a. da je rekla: „Čula sam Allahovog poslanika s.a.v.s. da kaže: ‘Pozvat će se pravedan kadija na Sudnjem danu, pa će imati tako težak obračun da će poželjeti da nikada u svome životu nije presudio između dvojice.'“ (Ibn Hibban, 1563, hasen; Bejheki, 10/96 sa dodatkom „… zbog hurme“; tako i kod Ahmeda, 6/75)

No i ovi koji posjeduju potrebno znanje za suđenje, poželjno je da se presude izbjegavaju. Razlog takvome stavu jeste opasnost tjeranja ljudi od Allahove vjere. Nisu isti oni koji čine greške iz neznanja i silnici koji poznaju ali neće.

Budimo daije a ne kadije

Iako se u klasičnim djelima jeste obrađivalo pitanje napuštanja namaza, to je bilo više teoretske naravi nego usmjereno protiv posebnih ljudi. Teško je i zamisliti da je neko iz druge ili treće generacije muslimana ostavljao namaz.

Kaže se da su Muhameda Gazalija pitali o osobi koja ostavlja namaz. Kakav je status takve osobe? Muhamed Gazali je odgovorio: propis je da ga uzmeš za ruku i povedeš sa sobom u džamiju.

U našemu saobraćanju s ljudima više ćemo uspjeti ako budemo pomagali a ne osuđivali. Od paušalnih ocjena nema nikakve fajde, ali iskren i mudar pristup može uroditi situacijama u kojima su takva pitanja suvišna.

Draga braćo, budimo daije, pozivači u vjeru, a ne kadije/sudije.

Molim Uzvišenog Allaha da nam da znanja i međusobnog razumijevanja. Amin.