Sikofanti i produžena ruka Beograda u RS-u prelaze granice provokacije. Nadaju da će Bošnjaci reagovati, čime bi se situacija dodatno pogoršala. Time bi se barem u očima svoje domaće (glasačke) javnosti opravdalo to što će i dalje, ukoliko se ovako nastavi, trpjeti teški finansijski kolaps u koji ovaj enitet pada strmoglavom brzinom. Računaju to obrazložiti povikom o ugroženosti i svime što učitavaju ovoj rezoluciji.

Zato budimo zahvalni što nam je ramazan vrijeme kada smo budniji i što nam otvara priliku da svako od nas može utjecati na dobrobit čovječanstva. U tom smislu treba istaknuti i nastojanja muslimana da olakšaju ljudima u Gazi. Islamska zajednica u BiH kontinuirano, iako mala u odnosu na druge, velike muslimanske zajednice, nastoji olakšati njihove patnje slanjem pomoći. Iako se to čini malim, s obzirom na razmjere razaranja i potrebe stanovnika Gaze, nećemo odustati od pomaganja. U tome je temelj naše vjere – činiti dobro i ne odustajati od njega.

Često se dešava da nasilnici ostanu nekažnjeni i društveno prihvatljivi, uprkos onome što čine. Korektivni faktori zakazuju. Tako se dešava da institucije, koje bi žrtvama nasilja morale biti podrška i zaštita, postanu sve suprotno od toga i to bez obzira na propisane zakonske mjere. A sve češće odustajemo i od onih, naizgled banalnih i zastarjelih, koncepata u kojima se nasilnicima suprotstavljaju bližnji ili najuži krug prijatelja. Tako nasilnici – unatoč tome što je javna tajna da zlostavljaju svoje supružnike, djecu, širu porodicu, saradnike ili podređene – nastavljaju uživati prihvaćenost i prihvatljivost. Ne bivaju isključeni iz naših “svetih” ili zaštićenih prostora nego, u pravilu, s njima nastavljamo saradnju, druženja, poslovne i sve druge transakcije pod egidom da nas se “ne tiče” ono što će u konačnici nekoga koštati života.