digital-naslovna-skracena.jpg
mobitel-banner-naslovna.jpg
leksikon-banner-za-homepage1.gif

Allahova milost je nad džematom

Autor: Muhamed Nezir Mehanović Maj 22, 2020 0

Čovjek je biće koje zaboravlja. Riječ insan (čovjek) izvedena je od riječi zaborav – nisjan (نِسْياَن).

S obzirom da zaboravljamo, moramo se i podsjećati. Često zaboravljamo jednostavne i sitne, ali i one krupne stvari. Zaboravljamo recimo jednu veoma lagahnu, a tako vrijednu rečenicu, od koje nam može ovisi cijela vjera. To je rečenica: Bismillahir-rahmani-rahim (S imenom Allaha, Svemilosnog, Milostivog!).
Zaboravljamo je kada hoćemo jesti i piti; kada hoćemo u krevet leći; zaboravljamo je kada hoćemo u kuću ili džamiju ući i iz njih izaći. 

 Zaboravljamo i druge lagahne dove koje ujutro i naveče trebamo izgovarati i koje nam mogu mnogo sevapa donijeti.
Zato dolazimo u džamiju; da se podsjetimo. Kaže Uzvišeni: „Ti opominji, opomena će vjernicima koristiti!“ (Ez-Zarijat, 55)
(فذكر فإن الذكرى تنفع المؤمنين);
„Ti opominji, a ti i jesi samo opominjatelj! Ti nad njima vlasti nemaš!“ (el-Gašije, 22)
(فذكر إنما أنت مذكر لست عليهم بمسيطر).

Ovo je ujedno i svrha džemata, a postoje još najmanje dvije svrhe koje sada mogu spomenuti, a to su:

1) „Allahova ruka je s džematom, a ko se izdvoji (istupi, odvoji ili ne daj Bože raskol napravi), taj se izdvojio za Vatru!“
(يدالله مع الجماعة فمن شذّ شذّ في النار)
Ovaj hadis bilježi Et-Tirmizi, 2167. Drugi dio hadisa nije vjerodostojan, ali je njegovo značenje ispravno. Vidi: Albani, Sahihul-džami', 1848.

Prema tome: Onaj uz koga je Allahova ruka; Njegova milost, moć, snaga, bereket..., mora biti blagoslovljen, jak, snažan, i obasut Njegovim bereketom i milošću!

2) Ebu Derda je upitao Ma'dana El-Ja'murija gdje stanuje, pa mu je odgovorio da živi u jednom selu prije Homsa. Čuo sam – reče Ebu Derda – da je Allahov Poslanik, savs, rekao: "Nema trojice ljudi koji žive u nekom selu ili pustinji u kojem se ne uči ezan, niti se klanjaju namazi, a da Allah neće dopustiti da nad njima šejtan zavlada! Ti se, međutim, drži džemata, jer vuk, zaista, napada iz stada odbjeglu ovcu!“
(مَا مِنْ ثَلَاثَةٍ فِي قَرْيَةٍ وَلَا بَدْوٍ لَا تُقَامُ فِيهِمْ الصَّلَاةُ إِلَّا قَدْ اسْتَحْوَذَ عَلَيْهِمْ الشَّيْطَانُ فَعَلَيْكَ بِالْجَمَاعَةِ فَإِنَّمَا يَأْكُلُ الذِّئْبُ الْقَاصِيَةَ )
Hadis bilježe: Ebu Davud, 547; En-Nesai, 847. Albani u djelu Sahih Ebi Davud, ovaj hadis ocjenjuje dobrim - hasen.

U drugom hadisu stoji: „Omer, r.a., je u Šamu držao hutbu u kojoj je rekao: 'Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je jednom stajao među nama kao što ja sada stojim među vama i rekao: 'Prema mojim ashabima postupajte (i želite im) dobro, a zatim i prema onima koji će doći poslije njih, te i onima koji će doći poslije njih! Zatim će se raširiti laž, tako da će čovjek žuriti da svjedoči prije nego to od njega bude traženo, a i da se zaklinje prije nego od njega to bude traženo. Stoga, ko želi središte Dženneta, neka se drži džemata! Naime, šejtan je uz jednog čovjek blizu, dok je od dvojice udaljeniji. Onaj koga raduju njegova dobra djela, a rastužuju ona loša, on je vjernik.“
(خَطَبَ عُمَرُ بِالشَّامِ، فَقَالَ: قَامَ فِينَا رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ مَقَامِي فِيكُمْ، فَقَالَ: اسْتَوْصُوا بِأَصْحَابِي خَيْرًا، ثُمَّ الَّذِينَ يَلُونَهُمْ، ثُمَّ الَّذِينَ يَلُونَهُمْ، ثُمَّ يَفْشُو الْكَذِبُ؛ حَتَّى يُعَجِّلَ الرَّجُلُ بِالشَّهَادَةِ قَبْلَ أَنْ يُسْأَلَهَا، وَبِالْيَمِينِ قَبْلَ أَنْ يُسْأَلَهَا، فَمَنْ أَرَادَ بُحْبُوحَةَ الْجَنَّةِ، فَلْيَلْزَمِ الْجَمَاعَةَ، فَإِنَّ الشَّيْطَانَ مَعَ الْوَاحِدِ، وَمِنَ الِاثْنَيْنِ أَبْعَدُ، فَمَنْ سَرَّتْهُ حَسَنَتُهُ، وَسَاءَتْهُ سَيِّئَتُهُ، فَهُوَ مُؤْمِنٌ. )
Ovaj hadis bilježe: Ahmed, Et-Tirmizi, En-Nesai u Sunen Kubra, Ibn Hibban. Vjerodostojnim su ga ocijenili. Ahmed Šakir, Albani i valorizatori Musneda.

Ko je vuk u ovom slučaju?

Muaz b. Džebel prenosi hadis:  "Zaista je šejtan čovjeku vuk, kao što je to pravi vuk njegovom stadu! On uzima odbjeglu i izdvojenu ovcu. Zato, čuvajte se brdskih staza i tjesnaca (tj. razjedinjavanja), i držite se džemata."
(إِنَّ الشَّيْطَانَ ذِئْبُ الْإِنْسَانِ كَذِئْبِ الْغَنَمِ يَأْخُذُ الشَّاةَ الْقَاصِيَةَ وَالنَّاحِيَةَ وَإِيَّاكُمْ وَالشِّعَابَ وَعَلَيْكُمْ بِالْجَمَاعَةِ )
Hadis bilježi Ahmed, 22029, a valorizatori Musneda ovaj hadis smatraju dobrim (hasen)

A kome je teško biti u džematu?

Onome ko ne može savladati svoj ego, svoj nefs... onome kome sve smeta, ko nije tolerantan, ko bi htio da se o svemu samo on pita i ko ima veliku želju da on ima neku vlast. Zato, između ostalog, kod nas u Bosni ima toliko džemata, udruženja, političkih partija...

Budemo li u džematu, nećemo biti tako lahak plijen "krvoločnom vuku" – šejtanu. Upravo zbog toga što je situacija suprotna, u našem društvu ima toliko bolesnih od onoga što „crnom magijom“ ili „sihrom“ zovu. A kao posljedica toga, ima dosta i onih koji na jadu naroda zarađuju velike pare i još više ljude u zabludu odvode, ali to je tema sama za sebe!

Šejtan voli razdor, a naročito između muža i žene

"Zaista Iblis postavlja svoj prijesto na vodi, a onda odatle šalje svoje vojske. Njemu najbliži su  oni koji prave najveću smutnju i iskušenje (ljudima). Tako neki od njegovih vojnika dođe i kaže: 'Uradio sam to i to', a on mu odgovori: 'Ništa ti nisi uradio!' Zatim mu dođe drugi i kaže: 'Nisam ostavio na miru tog i tog, sve dok ga nisam od žene rastavio!' Tada ga Iblis sebi primakne i rekne: 'Divan li si ti!'" (Muslim, 2813)

Sadržaj dozvoljeno prenositi uz naznaku izvora: Preporod novine