Za tako nešto, svakako, najbolji primer jesu serije karikatura koje su otpočele u danskim Jutarnjim novinama (Jyllands Posten) da bi kasnije štafetu uvreda od njih preuzeo francuski satirični nedeljnik Šarli Ebdo (Charlie Hebdo). S ciljem da se iskaže suprotsavljenost i kritika na račun terorističko-džihadističkih organizacija u pomenutim novinama karikature su po pravilu na veoma prizeman način vređale verovesnika Muhameda. U danskim Jutarnjim novinama verovesnik je nacrtan s bombom na glavi, dok su karikaturisti Šarli Ebdoa napravili čitavu lepezu uvredljivih karikatura na njegov račun.

Pored karikatura u navedenim časopisima javni prostor diljem Evrope, takođe, već duže vreme svedoči nezapamćen porast islamofobičnih istupa koje političari koji pripadaju desnom političkom spektru poput Gerta Vajldersa u Holandiji, Mari Le Pen u Francuskoj, Viktora Orbana u Mađarskoj, PEGIDA u Nemačkoj, Prvo Britanija u Engleskoj i mnogi drugi koriste zarad postizanje poltičkih poena. Radikalan govor mržnje političara koji svoju politiku temelje na najprizemnijem populizmu i mnogobrojne islamofobične kampanje evropskih desničarskih partija su u velikoj meri “normalizovale” vid komunikacije koja rezultira potpunim odsustvom kontrole i odgovornosti za ono što se napiše i izgovori. Pri čemu se debata o odgovornosti koju javno izgovrena ili napisana reč nosi po pravilu perverzno zamenjuje pričom o pravu na slobodu govora i mišljenja.

Upravo na tragu odsustva svesti o posledicama onoga što se napiše kolumnista portala N1 Dragoljub Draža Petrović je napisao autorski tekst pod naslovom “Fakultet za fantomske studije” koji duboko vređa svakog verujućeg muslimana. U svom tekstu Petrović je pokušao da izrazi svoje viđenje dešavanja koja se tiču nelegalne gradnje u Novom Pazaru od strane Islamskog fakulteta. Pored toga, Petrović je u tekstu izrazio i svoju kritiku na račun ministra policije Nebojše Stefanovića i premijera Aleksandra Vučića, kao i na adresu Muamera Zukorlića. Kritika Petrovića u ovom tekstu nije sporna sama po sebi, niti je sporno to koga Petrović kritikuje jer na to ima svako pravo.

Međutim, ono što jeste veoma problematično jesu aluzije i način na koji je autor svoju kritiku pretočio u reči. Naime, Petrović se odlučio da u svom tekstu upotrebi Kuran, svetu knjigu muslimana za koju inače muslimani smatraju da predstavlja Božji govor, kao sinonim za muški polni organ. Takođe, na veoma neukusan i neprimeren način autor povlači paralelu između hidžaba, marame koju verujuće muslimanke nose, i fantomki koje su kriminalci odgovorni za rušenja u Savamali nosili na glavama uoči obavljanja tog nečasnog zadatka. Međutim, ono što je posebno zanimljivo u slučaju Draže Petrovića, jeste što njemu ovakav vid uvredljivog govora ni izbliza ne predstavlja prvenac. Ne tako davno ovaj autor, pre nego je postao perjanica “slobodne štampe” i “glas građanske” Srbije, je na najbrutalniji način izvređao Udruženje “Majke Srebrenice” napisavši:

“Kada prekosutra u Potočarima bude odavana počast srebreničkim žrtvama, skupiće se tamo i oni koji od ove tragedije prave i šou i biznis. Kao prvo, skupina zvana Majke Srebrenice. Žene koje svoju nesreću pretvaraju u zanimanje – profesionalne majke žrtava. Zar nije bol za najrođenijima intimna stvar? Jok. Od ovog bola treba neko da uzme veliku lovu…”.

Pored toga što je vređao Majke Srebrenice Petrović se u prošlosti obrušavao i na pripadnike nevladinih organizacija poput Inicijative mladih za ljudska pravakoju je napao zbog akcije postavljanja bilborda u Beogradu povodom obeležavanja genocida u Srebrenici rekavši: “Humanitarci, koji su humani dok god ima nekog da calne lovu, okitili su Beograd bilbordima o Srebrenici”. Ovde je posebno zanimljivo da Petrović nije osećao ni najmanji problem da označi Inicijativu mladih kao one koji rade samo kad im se sa Zapada “calne lova”, dok se danas pak žali na potencijalnu fizičku ugroženost njegove malenkosti zbog napisa u tabloidima poput Informera koji dovode do toga kako je nedavno u jednom intervjuu rekao “da ljudi čitaju i misle da svi radimo za CIA.”

Kao što je u navedenom citatu o Majkama Srebrenice monstruozno dovoditi u vezu šou biznis s organizacijom koja predstavlja žene koje su izgubile svoje najdraže i koje su pretrpele bol kakav nikakav novac ne može da nadomesti, tako je isto strahovito da se zarad dnevnopolitičkih tema Kuran, koji je sveta knjiga milionima muslimana naših prostora, razvlači po blatu i koristi u najvulgarnijem kontekstu mogućem, kao i da se marama koju muslimanke nose iz najplemenitijih mogućih razloga upotrebljava kao pandan fantomkama koje su najokoreliji kriminalci nosili tokom noći kada je počinjen jedan od najsramnijih akata u skorijoj istoriji Beograda.