Kaže Allah, dž.š., u 136. ajetu Sure An-Nisa':

          "يَـأَيُّهَا ٱلَّذِينَ ءامَنُواْ ءامِنُواْ بِٱللَّهِ وَرَسُولِهِ وَٱلْكِتَـٰبِ ٱلَّذِى نَزَّلَ عَلَىٰ رَسُولِهِ وَٱلْكِتَـٰبِ ٱلَّذِى أَنَزلَ مِن قَبْلُ..." (سورة النساء: 136)

          "O vjernici, vjerujte u Allaha, u Poslanika Njegova i u Knjigu koju On Svome Poslaniku objavljuje i u Knjigu koju je objavio prije!.." (Suretu An-Nisa', 136)

 A u 20. i 21. ajetu Sure El-Enfal, stoji:

"يَاأَيُّهَا الَّذِينَ آمَنُوا أَطِيعُوا اللَّهَ وَرَسُولَهُ وَلَا تَوَلَّوْا عَنْهُ وَأَنْتُمْ تَسْمَعُونَ"(20) "وَلَا تَكُونُوا كَالَّذِينَ قَالُوا سَمِعْنَا وَهُمْ لَا يَسْمَعُونَ"(21) (سورة الأنفال:20-21)

"O vjernici, pokoravjte se Allahu i Njegovu Poslaniku i ne napuštajte ga, dok slušate ono što on govori,"(20) "i ne budite kao oni koji govore: "Slušamo!" – a oni ne slušaju!"(21) (Suretu El-Enfal: 20-21)

Vjernici se pokoravaju Allahu, dž.š., i Njegovu Poslaniku, s.a.v.s., kroz izvršavanje svega onoga što je Gospodar svjetova naredio, kao i ono što je izvršavao Njegov Poslanik, s.a.v.s., te ne činjenjem onoga što je Allah, dž.š., zabranio i što Njegov Poslanik, s.a.v.s., nije činio. Svi koji budu postupali drugačije spadaju u one koji se odmeću od islama, a najgora vrsta ljudi su oni koji lažu i koji kada slušaju istinu govore da čuju, a oni ne čuju.

Braćo i sestre, pokornost Allahovom Poslaniku, s.a.v.s, je jedan od preduslova za upotpunjavanje čistog šehadeta. Ta pokornost se ogleda u slijeđenju njegova sunneta; onoga što je radio, govorio ili šutnjom odobrio.

 Braćo i sestre, živimo u vremenu nemarnih i gluhih ljudi, koji ne čuju istinu i ne pokoravaju se Allahu, dž.š., Stvoritelju svega i Njegovu Poslaniku, s.a.v.s.. Mnogi od njih misle da su samo oni važni i da samo na njih treba paziti, njih treba hvaliti i njima se obraćati! Mnogo je onih koji misle da su njihove funkcije toliko značajne i da bi njihovim odlaskom sve propalo. Njih hvale sekretarice, ulizice i dvoličnjaci i oni su toliko sigurni u sebe, da se ponašaju kao faraoni, koji su mislili da njihovoj vladavini nikada neće doći kraj. Oni nemaju savjetnike koji će ih svakodnevno podsjećati na preuzete obaveze, na smrt i polaganje računa, a tako su savjetovane dobre halife i predvodnici ummeta, u zlatno vrijeme islama. Njima je draže da imaju šarmantne sekretarice i šefice protokola, koje znaju šta treba njihovim šefovima, nego da u svojoj blizini imaju bogobojazne stručnjake, koji će im pomoći da na dunjaluku budu časni predvodnici, a na Ahiretu od onih koji su spašeni...   

 Braćo i sestre, ne zaboravimo da smo svi mi Allahovi, dž.š., robovi koji su na dunjaluku privremeno, a potom na neizbježnom ahiretskom ispitu, nakon čega slijede nagrada ili kazna! Ne dozvolimo da nas dunjaluk zavara i da pomislimo kako smo mi neki "faktori", bez kojih se ne može!

U pokornost Poslaniku, s.a.v.s., spada i to da vjernik potpomaže njegov sunnet i štiti ga, kao što stoji u 157. ajetu Sure Al-A'raf:

"...فَٱلَّذِينَ ءامَنُواْ بِهِ وَعَزَّرُوهُ وَنَصَرُوهُ وَٱتَّبَعُواْ ٱلنُّورَ ٱلَّذِى أُنزِلَ مَعَهُ أُوْلَـئِكَ هُمُ ٱلْمُفْلِحُونَ" (سورة الأعراف: 157)

"...Oni koji budu u njega (Poslanik, s.a.v.s.,) vjerovali, koji ga budu podržavali, pomagali i svjetlo po njemu poslano slijedili, postići će ono što budu željeli!" (Suretu Al-A'raf: 157)

U pokornost Poslaniku, s.a.v.s., spada i primjena njegovih naredbi i ne činjenje njegovih zabrana. Ashabi Poslanika, s.a.v.s., su se natjecali u primjeni njegove prakse (sunneta) i u djelo su provodili ono što im je govorio i što je radio i bez razmišljanja su prestajali sa činjenjem svega što je on zabranjivao. Navešću neke primjere takve pokornosti:

1) Kada je Allah, dž.š., naredio ummetu da promijene Kiblu od Mesdžisu-l-Aksaa u Mesdžidu-l-Haram, oni su to u Mesdžidu Benu Seleme učinili u namazu, pa je ta džamija nazvana sa "Mesdžidu-l-Kibletejn".

2) Prenosi Enes ibn Malik, r.a.: "Bio sam u kući Ebu Talhe, gdje sam posluživao alkohol, pa je došao čovjek i rekao: "Zar vam nije došla vijest o zabrani alkohola? Allah je objavio njegovu zabranu." Kaže Enes, r.a.,: "Reče mi Ebu Talha: "Enese, ustani i proli alkohol!" Pa su ashabi prolili alkohol, tako da je tekao ulicama Medine. (Buharija)

3) Prenosi Abdullah ibn Omer, r.a.: "Poslanik, s.a.v.s., je nosio zlatni prsten, pa kada ga je skinuo (radi zabrane), svi ashabi su poskidali svoje zlato, slijedeći njegovu praksu."

A šta je sa zlatnim prstenovima muškaraca ummeta, koji iz hatora ljudi ili žena nisu u stanju da ih se oslobode i na taj način primjene sunnet Poslanika, s.a.v.s., ili se neki muškarci ummeta danas ponašaju kao žene, pa imaju opravdanje, jer je ženama zlato dozvoljeno!

4( U pohodu na Hajber, oglasio se glasnik Poslanika, s.a.v.s.: "Allah i Njegov Poslanik vam zabranjuju meso domaćeg magarca!" Kada su to čuli, izvrnuli su kazane u kojima se kuhalo meso magarca, sve u želji da mu budu pokorni.

 5) Ibn Ebi Hatim prenosi da je Mesruk rekao: „Došla je neka žena Abdullahu ibn Mes'udu, r.a., pa je kazala: „Saznala sam da zabranjuješ tetoviranje i uplitanje tuđe kose u vlastitu. Da li si to našao u Allahovoj Knjizi ili čuo od Allahova Poslanika, s.a.v.s.?“ On reče: „Naravno, našao sam to i u Allahovoj Knjizi i čuo od Allahova Poslanika, s.a.v.s.!“ Ona reče: „Tako mi Allaha, proučila sam Mushaf od korice do korice i ne nađoh ono što ti govoriš!“ Upita je Abdullah ibn Mes'ud, r.a.,: „Da li si u Kur'anu naišla na ajet:

 "...وَمَا آتَاكُمُ الرَّسُولُ فَخُذُوهُ وَمَا نَهَاكُمْ عَنْهُ فَانتَهُوا..." (سورة الحشر: 7)

„Ono što vam Poslanik da, to uzmite, a ono što vam zabrani ostavite!“ (Suretu Al-Hašr: 7)

Reče: „Naravno da jesam!“ On nastavi: „Čuo sam Allahova Poslanika, s.a.v.s., kako zabranjuje: uplitanje tuđe kose, tetoviranje i čupanje obrva.“ Ona reče: „Možda, ipak, neko iz tvoje porodice to prakticira?“ Reče: „Uđi i vidi!“ Ušla je i razgledala, a zatim izašla govoreći: „Nisam vidjela ništa od toga.“ Dodao je: „Zar ne znaš oporuku dobrog Allahovog roba (Šuajba, a.s.):

"...وَمَا أُرِيدُ أَنْ أُخَالِفَكُمْ إِلَى مَا أَنْهَاكُمْ عَنْهُ..." (سورة هود: 88)

„…Ja ne želim činiti ono što vama zabranjujem…" (Suretu Hud: 88) (Buharija)

 Braćo i sestre, zapamtimo slijedeći hadis, koji bi trebao da obveseli sve one koji zaista vole Allaha, s.w.t., i Njegova Poslanika, s.a.v.s.:

عَنْ أَنَسٍ رَضِىَ اللهُ عَنْهُ، أَنَّ رَجُلاً سَأَلَ النَّبِىَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَ سَلَّمَ: "مَتَى السَّاعَةُ؟"  فَقاَلَ رَسُولُ اللَّهِ صَلّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَ سَلَّمَ: "وَ مَا أَعْدَدْتَ لَهَا؟" قاَلَ: "مَا أَعْدَدْتُ لهَاَ مِنْ كَثِيرِ الصَّلاَةِ وَ لاَ صَوْمٍ وَ لاَ صَدَقَةٍ، وَ لَكِنِّى أُحِبُّ اللهَ وَ رَسُولَهُ." قاَلَ: "أَنْتَ مَعَ مَنْ أَحْبَبْتَ!" (بخارى)

Prenosi Enes, r.a., da je jedan čovjek pitao Poslanika, s.a.v.s.,: “Kada će Sudnji dan?” Upitao je (Poslanik): “Šta si za njega pripremio?” Odgovori: “Nisam pripremio, mnogo namaza, niti posta, niti sadake, ali ja volim Allaha i Poslanika.” Reče (Poslanik, s.a.v.s.,): “Ti ćeš biti sa onima koje voliš.” (Buharija)