Na nekoliko mjesta u Kur'anu Uzvišeni Allah govori o Pejgamberovoj, s.a.v.s., brizi za njegovim ummetom i njegovoj zabrinutosti da li će oni slijediti Pravi put, ili će ostati u dalaletu/zabludi. Čak ga Allah, dž.š., tješi zbog njegovog žaljenja za idolopoklonicima koji nisu htjeli da ga slijede, pa Allah, dž.š., kaže: "Pa zar ćeš ti (Muhammede) za njima od tuge svisnuti, ako oni u govor ovaj (Kur'an) neće da povjeruju." (El-Kehf, 6) Iz spomenutog ajeta se razumije i ova poruka: nemoj tugovati za njima, već im dostavi ono čime te Allah zadužio (Objavu), pa ko od njih hoće da slijedi Pravi put, to će mu koristiti, a ko krene drugim putem, sam će sebi štetu nanijeti.

Također, Allah, dž.š., na kraju sure Et-Tevbe kaže: "Došao vam je Poslanik, jedan od vas, teško mu je što ćete na muke udariti, jedva čeka da Pravim putem pođete, a prema vjernicima je blag i milostiv.” (Et-Tevba, 128) Ovaj ajet se razumijeva ovako: teško mu je što ćete na muke udariti, teško mu pada ono što je teško njegovom narodu i što mu je nesnosno; brine se za vas i želi vašu uputu i korist za vas na oba svijeta. Abdullah ibn Davud El-Hurejbi ovaj ajet razumijeva ovako: "Došao vam je Poslanik, jedan od vas, teško mu je što ćete na muke udariti, to jest: teško bi mu bilo da u Vatru padnete; jedva čeka da u Džennet s Allahovom milošću uđete." Ovaj ajet se završava sa opisom da je Poslanik, s.a.v.s., blag i milostiv. Ovim kur'anskim ajetom je našem poslaniku Muhammedu, s.a.v.s., ukazana posebna čast na koju ukazuje Husejn ibn El-Fadl koji je rekao: "Allah, dž.š., nije nijednog poslanika nazvao sa Svoja dva imena, osim Muhammeda, s.a.v.s., pa je u ovom ajetu rekao: "a prema vjernicima  (Muhammed) je blag i milostiv,” a na drugom mjestu  u Kur'anu stoji: "Allah je, doista, blag i milostiv." (Kurtubijev tefsir, 8/281)

Završavajući suru Et-Tevbe, Allah, dž.š., upućuje Poslanika, s.a.v.s., pa kaže: "A ako oni glavu okrenu, ti reci: 'Meni je dovoljan Allah, nema boga osim Njega: Samo se uzdam u Njega, On je Gospodar Arša veličanstvenoga." (Et-Tevba, 129) Ovdje je spomenut Arš (Allahov prijestol) zato što je to najveće što je Allah, dž.š., stvorio, pa kada se Arš spomene onda to podrazumijeva i sve ono što je stvoreno a manje od njega.  

Vezano za ovaj kur'anski ajet, odnosno ovu kur'ansku dovu koja je u ovom ajetu spomenuta, Ebu Derda', r.a., pripovijeda od Allahovog Poslanika, s.a.v.s., da je rekao: "Ko sedam puta prouči, kada osvane ili omrkne: Hasbijellahu la ilahe illa huve alejhi tevekkeltu ve huve rabbul-aršil-azim/'Meni je dovoljan Allah, nema boga osim Njega: Samo se uzdam u Njega, On je Gospodar Arša veličanstvenoga,' Allah će mu riješiti njegove brige." (Ebu Davud)

Jednom prilikom je Poslanik, s.a.v.s., proučio ajet u kojem se Ibrahim, a.s., obraća Uzvišenom Allahu i, govoreći o kumirima koje su obožavali mnogi ljudi iz njegovog ummeta, kaže: “Oni su, Gospodaru moj, mnoge ljude na stranputicu naveli...” (Ibrahim, 36), potom i ajet u kojem se Isa, a.s., brinući za svoje sljedbenike, obraća Allahu i govori: “Ako ih kazniš, robovi su Tvoji, a ako im oprostiš, silan i mudar Ti si!” (El-Maida, 118), a zatim je Muhammed, s.a.v.s., brinući se za svoj ummet, digao ruke prema svome Gospodaru i rekao: “Gospodaru, moj ummet, moj ummet!”, a onda je zaplakao. Uzvišeni Allah tada reče Džibrilu: “Otiđi kod Muhammeda i upitaj ga šta ga je rasplakalo, a tvoj Gospodar to najbolje zna.” Džibril je otišao kod Muhammeda, s.a.v.s., i upitao ga zbog čega plače, a on mu je ispričao da se brine za svoj ummet, a Allah svakako najbolje zna šta je on rekao. Tada je Svevišnji Allah kazao Džibrilu: "Otiđi kod Muhammeda i reci mu da ćemo ga u pogledu njegovog ummeta učiniti zadovoljnim, a ne žalosnim i nesretnim." (Muslim) U jednoj drugoj predaji ovog hadisa navodi se da je Muhammed, s.a.v.s., rekao: “I moj će šefa'at, zasigurno, uz Allahovu dozvolu, obuhvatiti svakog pripadnika moga ummeta koji je umro ne pripisujući Allahu druga." (Muslim)

Abdullah ibn Mes'ud, r.a., kaže da mu je Allahov Poslanik, s.a.v.s., jednom prilikom rekao: - Uči mi Kur'an! Ja mu rekoh: -Allahov Poslaniče, pa zar da ja tebi učim, a tebi je objavljen? On reče: - Da, jer ja volim da slušam učenje Kur'ana od nekog drugog. Potom sam mu učio suru En-Nisa' sve do ovog ajeta: "A šta će, tek, biti kada iz svakoga naroda dovedemo svjedoka, a tebe dovedemo kao svjedoka protiv ovih?" (sura En-Nisa', 41) Tada mi je Poslanik, s.a.v.s., rekao: -Dosta je za sada!" a oči su mu suzile." (Buhari i Muslim)

Ibn Abbas, r.a., je rekao: Jedne prilike nam je Poslanik, s.a.v.s., držao govor u kome je rekao: -O ljudi, vi ćete biti proživljeni i stati pred Allaha bosi, goli i neobrezani. Zatim je proučio ajet: "Onako kako smo prvi put iz ništa stvorili." Prvi čovjek koji će se na Kijametskom danu pokriti jeste Ibrahim, a.s. Tada će se pojedini ljudi iz mog ummeta odvesti na lijevu stranu. Ja ću na to reći: -To su moji ashabi! Meni će se odgovoriti: -Ti ne znaš šta su oni radili nakon tvoje smrti. Ja ću tada reći kao što je rekao (Isa', a.s.) iskreni Allahov rob: "I ja sam nad njima bdio dok sam među njima bio, a kad si mi Ti dušu uzeo, Ti si ih jedini nadzirao! Ti nad svim bdiš. Ako ih kazniš, robovi su Tvoji, a ako im oprostiš, silan i mudar Ti si." (sura El-Maide, 117) Meni će se tada reći: -Ovi su neprestano radili suprotno onome što im je naređeno od momenta kada si ih napustio." (Buhari)

Ebu Zerr, r.a., je rekao: "Jedne je noći Poslanik, s.a.v.s., klanjao sve do zore učeći ajet: "Ako ih kazniš, robovi su Tvoji, a ako im oprostiš, silan i mudar Ti si." (sura El-Maide, 117), koji je izgovarao i na ruku'u i na sedždi. Kada je osvanuo, ja sam ga upitao: -O Allahov Poslaniče, neprestano si učio ovaj ajet i na ruku'u i na sedždi, sve dok nije svanulo? On odgovori: -Ja sam molio Gospodara svoga da mi dozvoli šefa'at mom ummetu, pa mi je to odobrio i moj šefa'at će stići, ako Allah da, sve one koji ne budu činili širk." (Ahmed)

Molimo Svemogućeg Allaha da nas učini od onih za koje će se Muhammed, s.a.v.s., zauzimati.