Allahov Poslanik, s.a.v.s., je rekao: "Dajte poklone jedni drugima pa ćete se međusobno voljeti."

"Dajte poklone jedni drugima jer pokloni čiste grudi od netrpeljivosti i šejtanskih zavođenja." (El-Edebul-mufred, 594)

Poslanik, s.a.v.s., je primao poklone, uzvraćao na njih i podsticao je ashabe na davanje poklona, pa makar ti pokloni bili i skromni. To potvrđuje i hadis u kojem Poslanik, s.a.v.s., rekao: „Kada bi mi bio poklonjen ovčiji papak ja bih ga primio, i kada bi bio pozvan na gozbu gdje će biti serviran ovčiji papak ja bih se na taj poziv odazvao.“

Allahov Poslanik, s.a.v.s., je primao poklone čak i od nevjernika, poput poklona koji su mu poslali Kisra, vladar Perzije, Kajsar, vladar Vizantije, Mukavkis, vladar Egipta i drugi. Također je Poslanik, s.a.v.s., njima slao poklone.

Pokloni povezuju ljude i ojačavaju veze među njima. "Poslanik, s.a.v.s., je preporučivao svojim drugovima da jedni drugima daju poklone i darove, kako bi se ljudi uzajamno povezivali." (Ibn Asakir – hasen) Treba moliti Allaha, dž.š., da dadne berićet i blagoslov u tom poklonu i da taj gest bude način i razlog otvaranja srca onoga kome se poklon daje. Također to je jedan od načina lijepog predstavljanja islama i pozivanja u njega, kao što je Poslanik, s.a.v.s., uradio sa Safvanom ibn Umejjom, r.a., prije nego je primio islam. On mu je od ratnog plijena dodijelio dvije skupine deva i ovaca. Nakon toga je Safvan prešao na islam i postao je iskreni musliman. Kasnije je taj isti ashab sve što posjeduje od imetka stavio na raspolaganje za potrebe islama i muslimana. Ovako to Safvan dočarava pa kaže: "Tako mi Allaha, Poslanik mi je dao ono što mi je dao i tada mi je bio najmrži čovjek. On je i dalje nastavio da mi daje i udjeljuje sve dok mi nije postao najdraži čovjek." (Muslim)

Od pravila i preporuka koje je potrebno imati prilikom davanja i uzimanja poklona je:

Hediju treba davati sa osmjehom na licu i s draga srca. Čovjeku inače nije dozvoljeno da prosi i traži od ljudi. Posebno treba napomenuti da čovjek mora izbjegavati da od nekog nešto traži u situaciji kada je dotičnog stid da to odbije, pa to daje zato što ga je stid da u datoj situaciji ne dadne, mada u biti nije zadovoljan da to pokloni. Na to nas upozorava dobro rasprostranjena izreka u kojoj stoji:

"ONO ŠTO SE UZME SA 'SABLJOM STIDA' JE STROGO ZABRANJENO (HARAM)." Pojedinci smatraju ovu izreku hadisom što nije tačno, jer to nije hadis, ali je značenje ove izreke potpuno ispravno i spominje se kao fikhsko pravilo kod pojedinih učenjaka. Značenje ove izreke podržavaju drugi pouzdani hadisi od kojih je hadis Huzejfe Er-Rekašija, r.a., koji pripovijeda da je Poslanik, s.a.v.s., rekao: "Nije dozvoljen imetak čovjeka muslimana osim ako je to dato s draga srca (dobrovoljno)." (hadis je sahih, Bejheki i Nesai) U drugoj predaji ovog hadisa se kaže: "Nije dozvoljeno čovjeku da uzme štap svoga brata osim da je on s tim zadovoljan." (Ahmed)

Ovo znači: Ako bi neko prisvojio nešto od imetka na način da vlasnika imetka dovede u nezgodnu situaciju, te mu on to dadne zato što ga je stid da mu to ne dadne, a ustvari nema želju da ti to pokloni. U toj situaciji ta osoba je dužna da taj imetak vrati njegovom vlasniku, jer mu je korištenje tog imetka haram - zabranjeno.

Ibn Hadžer El-Hejtemi u svojim fetvama spominje idžma' (konsenzus) učenjaka, da onaj ko bi uzeo nešto koristeći pri tome stid i nelagodnu situaciju vlasnika te stvari, da on time ne postaje vlasnik te stvari, jer je on čovjeka u toj situaciji primorao sa sabljom stida, kao što se ljudi nekada primoravaju na neki čin sa stvarnom (pravom) sabljom... Ako budete u toj situaciji da se od vas traži nešto što ustvari ne želite pokloniti, onda trebate otvoreno reći da mu ne želite to dati, jer ćete ga time spasiti da ne padne u grijeh i da prisvoji nešto što mu je zabranjeno. Također, oni koji od vas nešto traže i žele to bespravno prisvojiti, njima je zabranjeno. Slična situacija je i kada se nađete u društvu u kojem ljudi jedu, te vas oni pozovu da jedete, pa ako vi znate da su vas pozvali da jedete samo reda radi, a ne što oni uistinu žele da jedete s njima, onda vam nije dozvoljeno da tu hranu jedete. Slična situacija je i sa boravkom musafira, koji bi kod svog domaćina boravio više od tri dana, pa ako on zna da ga on ugošćava iz stida, a već si ga doveo u nelagodnu situaciju, onda mu to ne bi bilo dozvoljeno.

Kod poklanjanja i dijeljenja treba voditi računa da se daje onima koji su preči da im se dadne. Najpreče je davati onima za koje je čovjek odgovoran i dužan je da ih izdržava, a to je uglavnom njegova porodica. Poslanik, s.a.v.s., kaže da je „...najbolji dinar onaj koji se udjeli svojoj porodici.“ "Dovoljno je čovjeku grijeha da ne udijeli onima koje je dužan da izdržava." (Muslim) U sličnoj predaji se kaže: "Dovoljno je čovjeku grijeha da ne vodi brigu o onima koje treba da izdržava.“ (Ebu Davud)

Prilikom poklanjanja i davanja hedije treba voditi računa da to bude u ime Allaha i da se time želi postići Njegovo zadovoljstvo. Hedija treba da bude prikladna osobi kojoj se daje, tako da se razlikuje poklon koji se daje mlađoj ili starijoj osobi, osobi na položaju i onome koji nije na nekoj poziciji i sl. U hedijama ne treba pretjerivati nego treba poklanjati onoliko koliko se može i ne smije se dozvoliti da neposjedovanje odgovarajuće hedije bude razlogom da se prekinu posjete i zijareti. Poklon ne smije biti mito jer je to strogo zabranjeno. Hediju treba davati u odgovarajuće vrijeme za poklanjanje, tako da se ne treba dolaziti u posjetu nenajavljen, niti dolaziti u neadekvatno vrijeme, jer će time ometati osobu kojoj želi nešto pokloniti i dovesti je u nelagodnost. Hedija treba da bude lijepo spakovana i po mogućnosti na njoj treba napisati prigodan tekst. Na hediju treba uzvratiti prigodnim poklonom u odgovarajućem vremenu. Naš narod kaže: „Uz dar ide uzdarje,“ a i „Poslanik, s.a.v.s., je primao poklon i uzvraćao poklonom.“ (Ebu Davud, Tirmizi – hasen, sahih garib) Onome koji nam pokloni nešto trebamo se lijepo zahvaliti i moliti Allaha, dž.š., da ga za to nagradi i dadne mu berićet u njegovom imetku. Hedija je ne smije odbijati osim ako za to postoji opravdan razlog, kao što je bojazan da ona nije iz halal imetka, ili ima negativne konotacije.