Pehgamber je volio praštanje a nije volio proklinjanje

Autor: Fuad Sedić Juni 19, 2015 0

Žalosno je što mnogi ljudi kada govore o islamu pokušavaju Poslanika, s.a.v.s., predstaviti kao osobu koja je širila strah, jezu i trepet na one oko sebe. Istina je potpuno drukčija, ko god se sreo s njim, s.a.v.s., od muslimana ili ne muslimana, priznao je da ih je on, s.a.v.s., plijenio svojom ljubaznošću, poštenjem, povjerenjem i nada sve svojim visokim moralom. Kako i neće kada je on s.a.v.s., bio milost koja je poslana cijelom čovječanstvu. Tako su ga i doživljavali svi oni koji su s njim komunicirali

Pogledajmo neke hadise koji do oslikavaju.

Ebu Hurejre, r.a., kaže da je jednom prilikom bilo rečeno Pejgamberu da prokune idolopoklonike, na šta on reče:

         "Ja nisam poslan da proklinjem, nego sam poslan kao milost." (Muslim, 2599)

         Ebu Hurejre, r.a., u drugom hadisu kaže: Tufejl, r.a., i njegovi drugovi su došli i rekli: "Allahov Poslaniče, Devsovci (pripadnici plemena Devs) su postali nevjernici i odbili su primiti islam, zato moli protiv njih i prokuni ih. Tada prisutni rekoše: -Biće uništeni (ako ih prokune).         Pejgamber, s.a.v.s., reče: Allahu moj, uputi Devsije i dovedi mi ih." (Muslim, 2524) Ta Pejgamberova, s.a.v.s., dova je bila primljena i oni su uistinu nakon nekoliko vremena došli i svi primili islam.

Neki ljudi misle, ako oproste i iskažu svoju skromnost prema drugima, da će ih taj čin poniziti. Pejgamber, s.a.v.s., nas uči da je rezultat praštanja osjećaj ponosa a za skromnost Allah, dž.š., povećava deredže. Evo hadisa koji to potvrđuje.

         Ebu Hurejre, r.a., prenosi da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao: Sadaka ne umanjuje imetak a praštanje povećava ugled. Nikad se niko nije ponizio u ime Allaha a da ga Allah nije uzdigao. (Muslim, 2588)

Ensarije, stanovnici Medine koji su žrtvovali svoj imetak i sve drugo što je trebalo njihovoj braći iz Mekke, su time zaslužili posebnu deredžu i priznanje, pa vidimo šta Pejgamber, s.a.v.s., za njih kaže.

Enes ibn Malik, r.a., pripovijeda da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao: Ensarije su moje društvo i izabranici na koje se oslanjam. Stanovništvo će se umnožiti a broj ensarija će se smanjivati. Prihvatajte od onih ono što budu dobro radili i pređite i oprostite ako neko od njih uradi nešto što je ružno." (Muslim, 2510)

Kada prelistamo knjige koje govore o Poslanikovom, s.a.v.s., životopisu (sira) vidjet ćemo bezbroj primjera njegovog praštanja, pa čak i onima najgorim, koji su ga maltretirali i uznemiravali.

Jednom prilikom dok je Poslanik, s.a.v.s., na putu spavao, objesio je svoju sablju na granu iznad sebe. Neki neprijateljski raspoložen čovjek je došao, uzeo sablju i upitao: "Ko će te, Muhammede, sada spasiti od mene?! Poslanik, s.a.v.s., smireno odgovori: -Allah. Tada čovjeku ispade sablja i Poslanik je uze, te upita njega: -A ko će tebe spasiti od mene? Tada čovjek odgovori: -Tvoja milost i praštanje." Poslanik, s.a.v.s., mu je oprostio.

Momenat ulaska Poslanika, s.a.v.s., u Mekku, osme godine po hidžri, prilikom njenog oslobođenja. To je svijetli primjer Poslanikove, s.a.v.s., snage da oprosti.

Enes, r.a., prenosi da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao: "Zar ne može neko od vas da bude poput Ebu Damdama? Ashabi upitaše: -A ko je Ebu Damdam? On odgovori: Taj čovjek, kada bi ujutro ustao, rekao bi: - Allahu moj, ja sam sebe i svoju čast udijelio Tebi, pa neka ne bude kritikovan, onaj ko mene kritikuje, niti da bude nanasena neprava onome ko meni učini nepravdu, niti da bude udaran, onaj ko mene udari." (Ibn Sunni u Amelul-jevmi vel-lejle, 66).

U predaji Ebu Hurejre, r.a., se kaže da je bio neki čovjek musliman, koji bi učio ovu dovu: Allahu moj, ja nemam imetka koji bih udijelio, ali ja udjeljujem svoju čast kao sadaku u ime Allaha, to jest: opraštam svakom muslimanu ako mi je šta na žao učinio (ogovori, potvorio, udario i sl.). Pejgamber, s.a.v.s., je garantovao da su tom čovjeku oprošteni grijesi. Mislim da se zvao Ebu Damdam."

Ebu Bekr, r.a., je pomagao Mistahu jer je bio izuzetno siromašan. Kada se počela širiti potvora o Aiši, r.a., u njoj je učestvovao i Mistah. Tada se Ebu Bekr, r.a., naljutio i rekao da mu više neće pomagati. Međutim, kada je Allah, dž.š., objavio ajet: "Pa zar ne želite da vam Allah oprosti?" Ebu Bekr, r.a., je rekao: -Ja želim da mi Allah oprosti. Nakon toga je ponovo počeo pomagati Mistahu, bez obzira na težinu njegovog grijeha kojem je počinio. Njegova kćerka Aiša, r.a., je također oprostila Hassanu ibn Sabitu, r.a., koji je bio zaveden tim pričama.

Imaju posebna džennetska vrata na koja će ulaziti oni koji su opraštali ljudima i uspijevali da kontrolišu svoju srdžbu. To potrvrđuje Ibn Hadžer u komentaru hadisa o dženetskim vratima, pa kaže da su još preostala vrata za one koji opraštaju ljudima i koji se kontrolišu u srdžbi, vrata za one koji se na Allaha oslanjaju i koji će ući u Džennet bez polaganja računa, te vrata zikra, ili vrata iluma. (Fethul-Bari, 7/28)

Molim Allaha da nas počasti ulaskom na njih.

 

© 2017 Preporod All Rights Reserved. Implemented by HudHudPro - Video produkcija