Šta Vi sebe pitate u samoispitivanju?

HAFIZ BUGARI: U zadnje vrijeme analiziram duboko jezik i pomogao mi je u razumijevanju Kur'ana. Zabilježio sam jednu rečenicu koju bih volio ovdje podijeliti, jer sadrži riječ koju koristimo često u životu: Ako katarza, čišćenje, počne od mene i tebe lično, onda ćemo čuti i vidjeti odlično. Kažemo često da je nešto odlično, jer moja i tvoja lična karta jesu iskrenost, zdrava samokritika i kritika. Tada počinju čišćenje i popravak. Pitam sebe često: Dajem li ja svojim ponašanjem opravdan razlog ljudima koji me okružuju da budu protiv mene? Ako imaju bilo šta opravdano protiv mene, to znači da ja još nisam bićem okrenut Njemu. Imamo li snage pitati brata, imama, prijatelja, supružnika, kolegu: -Molim te, kako ti mene vidiš? Jesam li umišljen čovjek? Molim te, možeš li mi ukazati šta ti se ne sviđa kod mene? Ako ne možeš ovako direktno, možeš li mi to učiniti porukom? Otvoreno mi reci da bih mogao početi popravljati ono što je poremećeno u mom životu. Ali, pazi, treba sabrati snagu i pitati to onoga koga voliš, s kim piješ kahvu, razgovaraš. Moja praksa jeste da imam svog iskrenog kritičara u životu kojeg mogu pitati šta mu se ne sviđa kod mene. Obratimo se cijelim bićem Allahu: Gospodaru, pošalji mi, udruži me s robom koji će me učiti! I korektor mi biti. Kome nije potreban učitelj, on je mučitelj. Možemo mi to i sami umom i znanjem, ali je potrebna podrška kako bi našli svoj početak i sastavili kraj s krajem, jer je u početku i kraj. Potvrda da ljudi ne znaju gdje je početak je narodna izreka koja glasi: -Ne zna gdje udara! Stoga, početak svih početaka jeste Onaj koji se sve ovo započeo i Kojem se sve vraća. Za početak, obratimo se El-Mubdiu Počinjatelju, Začetniku, Otpočinjatelju: O, Ti Koji počinješ sve, od Kojeg je počelo sve, o Mubdi, pokaži mi gdje griješim, daj mi snage da izdržim korektore od Tebe koje ću sresti u svom životu. Molimo Allaha da nam dā onoga ko će biti istinski korektor u našim životima, kako bismo se što brže vratili svom početku! To može biti bolno ali, kako smo kazali, bolje na ovom nego na drugom svijetu. Bolje da se crvenimo pola sata kod prijatelja, kod učitelja, nego vječnost pred Uzvišenim. Dok se ne otvorimo, neće nam se otvoriti.

Koliko nam post može pomoći na tom putu samoanalize, ali i drugi ibadeti?

HAFIZ BUGARI: Jedan velikan je govorio: Allahu, vrati me na početak ovim postom! Svaka stvar ima svoja vrata, a vrata svih ibadeta jeste post, kako stoji u hadisu. Ako su nam vrata posta zatvorena, onda je teško osjetiti početak. Koji i kakav post? Možemo zamoliti Allaha da nam ramazan i post bude prilika za naš novi početak te da priznamo da smo se omrsili u životu čašću drugoga. Kada god negativno govorim o drugome, komentiram, ogovaram, vrijeđam, ja se mrsim. Stoga, jesmo li zapostili? Priznajmo da su nam sva vrata zatvorena, vrata istinske ljubavi, tefsira, dijaloga, razumijevanja, ako nismo istinski zapostili. Sve nam je nešto nejasno i složeno. Otkud to? Ako se mrsimo čašću drugoga, sve nam je u životu zamršeno. De malo promislimo o ovoj trojici: Onaj koji misli samo o početku i s njim se ne može izići na kraj. Onaj koji misli samo o kraju, on nema sredine. Samo onaj ko misli o Njemu, on ima počatak, sredinu i kraj. Mnoge probleme u društvu imamo zato što ljudi još uvijek nisu zapostili. Za mene su pravi postači oni s kojima počinje obnova. To su oni koji su sve dali da kritikuju sebe ne bi li ispravno zapostili ne samo od jela i pića. Kada čovjek zatraži da ovaj ramazan počne kritizirati sebe, da zaista želi čišćenje i pročišćenje, Allah će sigurno poslati osobu koja će biti korektor. I, naravno, treba izdržati. Sjetimo se sure Kehf i Musaa, a.s., koji je kazao da će izdržati na tom putu. Mi nemamo zdrav početak u onome što smo davno naučili. Znamo mi teorijski za tu vrstu posta - da se posti od svega negativnoga. Ko su pravi postači - saihuni? Termin koji označava one koji poste cijelim svojim bićem. Ti postači su proširili islam bez ikakvih borbi, sablje, metka. Gdje god su otišli, širili su ljubav i pravi post. Onaj ko posti bićem, njega voli svako! Imao sam jednog od učitelja kojeg je voljelo i malo i veliko, jer je postio bićem, a nije učio u Kur'anu. A sada, nikada više onih koji uče, ali nema živog traga koji oživljava. Ljudi prihvate šehadet, ali ga još bićem nisu usvojili u svom životu. Ovaj ramazan može biti naš početak za ličnu obnovu i kroz istinsko druženje s Kur'anom. Ashabi su se u ramazanu mnogo družili s Kur'anom. Ako neko zanijeti da prouči hatmu, neka to bude uz razumijevanje, da stane kod nekog ajeta i razmisli o njemu. Kada se uči ajet o Džehennemu, učimo da nas Allah sačuva vatre, kada se spomene neka loša osobina, dovimo da nas sačuva nje itd. Čovjek zaplače učeći ili slušajući Kur'an i misli da je to učenje. To je samo trenutak, emocija, jer se fokusirao na to. Pitali su velikana Sehla et-Tusterija šta je to keramet-čudo, pa im je on odgovorio: To je nešto što dođe i prođe. Najveći je keramet zamijeniti loše ponašanje sa lijepim ponašanjem. Ono što je potrebno je lični popravak. Ne treba slušati i slijediti one koji ne popravljaju, ne uvezuju i ne spajaju. To su najgori ljudi po hadisu. Kur'an i namaz su razgovor s Allahom. Pitajmo Allaha zašto ne možemo osjetiti slast u namazu i zašto osjećamo nešto loše prema drugome. Družimo se s Kur'anom, razgovarajmo s Allahom i naći ćemo odgovore.

Cijeli intervju u štampanom i digitalnom izdanju.

Ako bismo tako počeli, malo ostaje da drugima šta kažemo ili da ih komentiramo.

HAFIZ BUGARI: Ja sam se počeo družiti s jednim korektorom i shvatio da sam ja kriv za ono što se dešava u meni i oko mene. Kada sam to shvatio, nisam mogao nijednog čovjeka naći da ga kritiziram, napadam, dajem komentare itd. Onda sam razmišljao kako da dođem do srca ljudi, jer Allah od Poslanika traži da u komunikaciji s dvoličnjacima koristi riječi kojima će dodirnuti njihova srca. Vidi suru En-Nisa, 63. ajet. Kakav bi onda trebao biti razgovor sa onima koji to nisu? Svi putevi srcu su otvoreni kada mi istinski ovladamo sobom. A znaj, onaj ko ne vlada sobom, voli da vlada drugima. Ljudi komentiraju druge, jer im je u životu nejasan cilj i žive po receptima drugih. Nažalost, čak i učeni. Kada čovjek nije sebe prokomentirao, njemu će svakodnevni obroci postati šuplji, bezvrijedni komentari o drugima. U velikom slučaju neprovjereni i netačni. Ako čuješ da neko komentira o nekome loše, on ima problem, da ne kažemo da je bolesnik. Tim ljudima treba terapija. Vjernik pravi se ne upušta u komentar, osim da pomogne, popravi i poduči. Komentar treba biti takav da ne otvara dalje vrata šejtanu da onaj koji to čuje zarazi se pa nastavlja griješiti, širiti zarazu. Allah nam u Kur'anu kaže da, kada dođe neki poročnik s nekakvom viješću, znači nejasna, nesigurna, neprovjerena itd. da to dobro provjerimo, analiziramo, utvrdimo cilj i metu. Znači vjernik je u poziciji da nikada komentar ne uzme zdravo za gotovo. U vjeri i komentari kojima se pretjerano neko hvali nisu pohvalni. Sjetimo se kada je ona žena izgubila sina u borbi i počela je govoriti da je šehid, 'džennetlija moj'... Poslanik, a.s., je pitao otkud zna, jer možda je ostao dužan nekome, možda se petljao u ono što ga se ne tiče. Ulema je kazala da je izvor svega lijepog ako poštujemo četiri hadisa. Prvo, želi bratu ono što želiš i sebi, ne ljuti se, ne petljaj se u ono što te se ne tiče i govori dobro ili šuti. To je komentar vjernikov - govori dobro ili šuti! Ljudi traže gdje će u ramazanu dati sadaku, a najbolja sadaka je osloboditi ljude od svoga zla. Nemamo edeba da nađemo u svakome to dobro sakriveno i potisnuto. Neki dan čitam kako Goethe lijepo kritizira Francisa Bacona pa kaže kako će ukrasiti njegovim stavovima svoju knjigu o bojama, jer je on imao dobar govor o bojama. Iako je negdje Bacon pretjerao i iznosio svoje stavove o Aristotelu i drugim filozofima Goethe će ukrasiti svoju knjigu njegovim stavovima, jer je Bacon u suštini želio dobro. Pogledajte pristupa! Jedan ensarija je prošao pored ljudi koji su loše komentirali o nekome pa im je rekao da uzmu abdest, jer ono što govore je prljavije od nečistoće. Iako smo čisti, to ne znači da smo pročišćeni. Čovjek danas priča o drugome i ode na namaz. Ebu Bekr es-Siddik, r.a., jednom je sjedio s grupom ljudi i priča je krenula u pogrešnom pravcu. Začuo se ezan pa je Ebu Bekr rekao da krenu ugasiti vatru koju su upalili. Mi palimo vatre našim raspravama i komentarima o drugima. On stavi na Internet jednu rečenicu o bratu i to milion ljudi pročita i komentira. Ogriješio se, a nikada se nisu ni vidjeli. Kad će ti ljudi stići jedni od drugih tražiti halala?