digital-naslovna-skracena.jpg
mobitel-banner-naslovna.jpg
leksikon-banner-za-homepage1.gif

Vježbamo etiku u Haremi-š-Šerifu

Autor: A. H. H. Juni 29, 2015 0

Nedavno sam bio u Mekki i obavio umru. Imam neka zapažanja koja želim podijeliti sa vama, s nadom da će moje iskustvo pomoći drugima da dostignu veću razinu duhovne posvećenosti i spokoj u Haremi-š-Šerifu.

Ljudi u Mekku dolaze da traže oprost od Stvoritelja s nadom da će steći Njegovu milost, da će se duhovno okrijepiti i produbiti dubine svoje, da će biti bliži Stvoritelju svom.
Prije dvije godine sam, također, bio u Mekki i sa jednim od mojih prijatelja obavljao umru. Zamolio sam ga da me uslika ispred Ka'be. Moj dragi prijatelj me pitao zašto želim tu fotografiju. Kazao mi je: „Umru obavljaš da bi ona bila primljena kod Allaha , dž.š.. Zašto ti je za to potrebna fotografija? Želiš imati dokaz za Allaha da si obavio umru? Njegovo pitanje me je zaustavilo i pomoglo da shvatim da mi ta fotografija ne treba, a pogotovo ne dok sam još u ihramu.
I nedavno kada sam bio u Haremi-š-Šerifu na umri susreo sam se sa nečim što mi je još više potvrdilo riječi koje mi je rekao prijatelj. Dok smo tavafili u masi se isticao jedan krupan čovjek koji je nosio tablet i držao ga iznad mase kako bi snimao dok tavafi. Bio je petak i bila je velika gužva. Njegovo snimanje je remetilo skladno kretanje mase oko Ka'be. Čovjek se koncentrirao na snimanje svog video zapisa, ne na tavaf, i time remetio sklad kretanja ljudi oko sebe. U jednom trenutku se, čak, i zaustavio kako bi napravio što bolji snimak Ka'be. Time je još više narušio tavaf drugih ljudi i njihovu posvećenost ibadetu.
Ovaj čovjek nije bio jedini koji je to radio. Bilo je tu i mnogo drugih koji su u tavafu mobilnim telefonima pravili video zapise i slikali. Vidio sam i one koji u ihramu poziraju na različitim lokacijama u Haremu. Vidio sam i one koji poziraju kao da uče Kur'an dok ih neko slika.
Dešava se da vas tokom tavafa neki ljudi iza vas guraju potičući na brže kretanje. Tako je bilo i sa mnom, neko me je neprestano gurkao lagahno udarajući po leđima. U jednom trenu sam imao namjeru da ga zamolim da prestane. Ali, kada sam se okrenuo vidio da je čovjek koji me gurka jedan starac. Naravno, nisam ništa rekao, jer bio je star i možda je to radio nekontrolirano ili zbog čega već. Zanemario sam ovo njegovo guranje i nastavio mirno dalje.
Ovaj tekst pišem s namjerom da pomognem drugima da budu strpljivi na ovom Časnom mjestu, ali i da se potrude da ne ometaju druge u njihovom ibadetu. U ovom časnom prostoru posebno je bitna etika i etički kodeks ponašanja. Trebamo se truditi i pomagati drugima na putu sticanja milosti Uzvišenog Allaha.

Sadržaj dozvoljeno prenositi uz naznaku izvora: Preporod novine